Aboridžini, najstariji narod na svetu


shadow

Terminom aboridžini označavaju se autohtoni stanovnici neke zemlje, a danas se ovaj naziv najviše vezuje za grupu različitih domorodačkih plemena Australije. Termin je nastao od latinskih reči ab i origine, što znači od početka.

Aboridžini su jedan od najstarijih naroda na svetu, pa je samim tim i njihova kultura najstarija svetska kultura koja se u kontinuitetu održala do današnjih dana. Pretpostavlja se da su na australijski kontinet došli iz jugoistočne Azije, pre više od 50.000 godina, prelazeći sa ostrva na ostrvo u svojim kanuima.

Za vreme kolonizacije, u Australiji je krajem 18. veka živelo oko 300.000 Aboridžina. Nakon sukoba, ubijanja, proterivanja i zaraznih bolesti kojima su bili izloženi, njihova populacija je znatno smanjena, pa je početkom 20. veka brojala samo 45.000 ljudi. Danas ih ima oko 760.000.

Aboridžinski jezici

Australijski domoroci brojali su više stotina plemena od kojih je svako imalo svoj poseban jezik. Po dolasku prvih Evropljana, na ovom kontinentu govorilo se preko 250 jezika, a svaki od njih imao je i nekoliko stotina dijalekata. Međutim, više od polovine tih jezika je izumrlo. Danas jedva da postoji stotinak aboridžinskih jezika kojim se koriste vrlo male grupe ljudi. Među njima je u upotrebi uglavnom australijski aboridžinski engleski.

Način života

Ovaj prvobitni narod Australije živeo je tradicionalnim načinom života, u okviru polu-nomadskih plemena i u konstantnom traganju za hranom. Bavili su se lovom i ribolovom, sakupljali biljke i plodove, krećući se u okviru granica svojih teritorija koje su poštovala sva plemena. Njihovo glavno oružje bilo je koplje i bumerang.
Svaka plemenska grupa podeljena je u totemske klanove, tj. grupe koje su imale zajedničkog pretka. Ove grupe brojale su 6-10 osoba, a ponegde čak i do 400. Ulovljenu hranu su pripremali nad otvorenom vatrom i delili međusobno. Živeli su na otvorenom ili u skloništima napravljenim od kore drveta, u kolibama zvanim gunuah, a na sebi nisu imali ništa osim boje za telo, ukrasa, trake ili krzna oko bokova.

Aboridzini - Zivot u Australiji

Bumerang

Bumerang je danas jedan od simbola Australije. Ali za Aboridžine on je predstavljao i oružje i oruđe za lov. Povratni bumerang, tj onaj koji se u slučaju da ne pogodi plen vraćao bacaču na novu šansu, pravili su najčešće od eukaliptusovog drveta i koristili za lov na ptice ili manje životinje. Ratni bumerang, tzv. kili, je teži i veći, drugačijeg oblika, pa se zato ne vraća bacaču. Predstavljao je opasno oružje jer se u trenutku kada se pojavi iz vazduha, nije moglo tačno odrediti iz kog pravca je bačen i gde će pasti.

Verovanja

Aboridžini su posebno poštovali zemlju i pretke. Pretke su smatrali natprirodnim bićima zaslužnim za stvaranje sveta. Prema njihovom verovanju svet su oblikovali duhovi predaka prelazeći kontinent i uzvikujući imena svega što su susreli na svom putu. Ovo vreme stvaranja sveta u njihovoj mitologiji naziva se Vreme snevanja. Stariji članovi grupe imali su ulogu čuvara mitologije.

Korobori (Corroboree)

Korobori je glavna ritualna ceremonija i svečanost za Aboridžine, koja se odvijala noću, i na kojoj su kroz pesmu i ples slavili Vreme snevanja. Tela su ukrašavali različitim ukrasima i bojili belom bojom. Ova ceremonija služila je i za sklapanje saveza među totemskim klanovima, ugovaranje brakova, razmenjivanje predmeta, dogovaranje oko prelaska teritorija i sl.

Aboridžinska umetnost - Australija

Aboridžinska umetnost

Pošto nisu imali pismo, sva aboridžinska umetnost prenosila se usmenim putem – muzikom, pesmom i igrom, i ona je uglavnom izražavala religiozna osećanja. Jedino je slikarstvo imalo svoju vizuelnu formu, i do danas se sačuvalo u obliku crteža i slika na stenama, u pećinama i na kori od drveta. Glavno obeležje njihove umetnosti je tehnika oslikavanja crticama i tačkicama.

Diđerido (Didgeridoo)

Diđerido je karakterističan muzički instrumen Aboridžina. Pravljen je od pažljivo biranih šupljih grana drveta, a koristio se za ceremonijalna okupljanja i noćne plesove korobori. Instrument može biti dugačak čak i do 4,5 m, zbog čega jedan njegov kraj obično leži na zemlji. Instrument proizvodi dukob, rezonantan i neprekidan zvuk, koji se dobija duvanjem specijalnom tehnikom kružnog disanja bez prekida.

Aboridžini danas

Većina Aboridžina je danas asimilovana sa ostalim delom stanovništva, i živi u velikim gradovima. Veoma mali broj njih ostao je u nepristupačnim predelima kontinenta sa načinom života sličnim svojim precima. Aboridžini danas čine samo 3.3% od ukupne australijske populacije. Većina ih je hrišćanske vere, a samo 1% pripadaju tradicionalnoj aboridžinskoj veri. Nakon mnogo godina političke borbe, ukinuti su svi zakoni kojima se omogućavalo iskorenjivanje njihove kulture, a vraćena su im na korišćenje i pojedina sveta mesta. Umesto imena Aboridžin više vole da ih nazivamo – Kuriji.

Podeli tekst sa prijateljima!

 

Autor

Elena Simic

Agent za studiranje i odlazak u Australiju, direktor agencije Future Option
Studiranje u Australiji, upis na studije i apliciranje za studenstku vizu.
Savetovanje i pripremanje aplikacija za turističke, partner vize, radne i iseljeničke vize za Australiju.
https://elenasimic.net

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti obljavljena. Obavezna polja su označena*