Veliki Koralni Greben

Najpopularnija destinacija u Australiji


shadow

Veliki koralni greben je najveći koralni greben na svetu i nalazi se u Tihom okeanu, nedaleko od obale Kvinslenda, Australija. Prostire se na dužini od 2.300km i površini od skoro 350.000km², a može se videti čak i iz svemira.

Veliki koralni greben čini velika grupa od oko 900 ostrva i preko 3.000 grebena. Sačinjen je od miliona malih organizama, uglavnom korala i zato se često naziva najvećim živim organizmom na svetu. Ipak, nije samo njegova fizička veličina zaslužna za popularnost širom sveta, već jedinstven ekosistem, ogromna raznovrsnost živog sveta i lepota kakvu samo priroda može podariti.

Geološka struktura

Graditelji ove jedinstvene tvorevine jesu milioni sićušnih koralnih polira, organizama koji su najsličniji meduzama. Svaki od njih je sposoban da usisa kalcijum-karbonat iz mora i da ga pretvori u krečnjačku koru, a kada taj postupak umnožimo nekoliko milijardi puta, onda nastaje koralni greben.

Formiranje grebena je započeto posle ledenog doba, što znači da je to neprekidan proces koji traje oko 10.000 godina.

Procenjuje se da postoji oko 3000 različitih vrsta koralnih grebena. Oni se međusobno razlikuju po boji, veličini, obliku, otpornosti, brzini rasta i razmnožavanja, živom svetu koji ih nastanjuje. Neki od njih raspolažu otrovnim pipcima ili u vodu ispuštaju otrovna hemijska jedinjenja kao odbrambeni mehanizam.

Koralna ostrva ili atoli nastaju tako što korali izrastu iznad površine morske vode, a njihovom razgradnjom u središnjem delu ostrva formira se prostor prekriven belim peskom koji uokviruje telo koralnog grebena. Mogu biti jako mali, a mogu i da narastu dovoljno da budu naseljena poput atola Funafutu. Nadmorska visina ovih ostrva gotovo nikad ne prelazi 5m.

Biljno i životinjsko carstvo

Stanovnici korala su raznoliki, a takvom načinu staništa su se privikli mnoge vrste sunđera, morskih puževa, krastavaca, rakova, školjki, morskih zmija i meduza. Ribe najrazličitijih boja, oblika i veličina, a procenjuje se da oko 100.000 jedinki ribe živi u svakom trenutku na površini od hektara koralnog grebena. U većim dubinama žive delfini i kitovi, a po obodu koralnih grebena bele i tigraste ajkule koje love morsku kornjaču i sitnije ribe.

Kako koralni grebeni neprestanu rastu i često izbiju na površinu vode, postoje velike šanse da se nastane nove biljne vrste. Plodovi biljaka su prilagođeni životu u slanoj vodi, tako da mogu plutati mesecima, dok ne pronađu pogodno tlo da proklijaju. Njihove semenke raznose ptice koje naseljavaju koralne grebene, kao što su galebovi, čaplje ili australijski gospodski orlovi. Kornjače u vrelom pesku polažu jaja, a hiljade malih kornjača su izvor hrane za rakove i morske pacove.

Specifična pojava je posmatrati kako se koralni greben noću hrani. Tada se milioni pipaka najrazličitijih oblika i boja daju u lov na planktone i ostale sićušne stanovnike mora, a greben dobija izgled kao da svetluca i ispušta narandžaste, crvene, plave i zelene čestice.

Ekološke pretnje

Koralni grebeni nemaju mnogo prirodnih neprijatelja. Najopasniji neprijatelj je čovek koji može ozbiljno da ugrozi ravnotežu komplikovanog ekosistema ove velike prirodne građevine. Kopanje iguana (ptičijeg izmeta) u XIX veku, nekontrolisan ribolov, lov na kitove i vađenje bisera su ostavili veliki trag. Sada su sve te aktivnosti obustavljene i kontrolisane, ali turizam počinje sve više da preti Velikom koralnom grebenu. Pored svega, najveći problem predstavlja globalno zagrevanje morske vode, pošto su korali veoma osetljivi na promenu temperature i povećanje od samo 0,5⁰C može biti smrtonosno po njih.

Turistički potencijal

Oko 2 miliona turista poseti Veliki koralni greben na godišnjem nivou. Iako je većina poseta pod strogom kontrolom nadležnih institucija, neka popularna područja su pretrpela velike štete od turističkih aktivnosti.

Australijska vlada upravlja grebenom preko uprave Morskog parka Veliki koralni greben u saradnji s vladom Kvinslenda. Kombinacija zona, upravljačkih planova, dozvola, edukacije i stimulacija za eko-turizam, koristi se u naporu da se zaštiti Veliki koralni greben.

Zanimljivosti

  1. Najveći prirodni neprijatelji grebena su riba papigača koja svojim čeljustima žvaće korale i morska zvezda ,,kruna od bodlji’’ koja se takođe njima hrani.
  2. Oko 10% svih svetskih riba se može naći u okolini Velikog koralnog grebena.
  3. Većina korala živi na gornjoj granici temperaturne tolerancije, što se ogleda u izbeljivanju korala, kao što je bilo 1998. i 2002. godine. Tada je primećemo da su zbog suviše tople vode korali prekinuli fotosintezu i izgubili boju, otkrivajući svoje bele krečnjačke skelete.
  4. Veliki koralni greben je veći od Velike Britanije, Holandije i Švajcarske zajedno. Veličinom je približan Italiji, Nemačkoj ili polovini Teksasa.
  5. Veliki koralni greben je stavljen na spisak mesta Svetske baštine 1981. godine.
  6. Morski park Veliki koralni greben je postao najveće zaštićeno morsko područje na svetu jula 2004. godine.

Podeli tekst sa prijateljima!

 

Autor

Elena Simic

Agent za studiranje i odlazak u Australiju, direktor agencije Future Option
Studiranje u Australiji, upis na studije i apliciranje za studenstku vizu.
Savetovanje i pripremanje aplikacija za turističke, partner vize, radne i iseljeničke vize za Australiju.
https://elenasimic.net

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti obljavljena. Obavezna polja su označena*